Гранд хотел (филм)
| Гранд хотел | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Grand Hotel |
| Режија | Едмунд Гулдинг |
| Сценарио | Вики Баум (роман) Вилијам А. Дрејк Бела Балаш (непотписан) |
| Продуцент | Пол Берн Ирвинг Талберг |
| Главне улоге | Грета Гарбо Џон Баримор Џоун Крофорд Волас Бири Лајонел Баримор Луис Стоун Џин Хершолт |
| Музика | Вилијам Акст Чарлс Максвел |
| Продуцентска кућа | Metro-Goldwyn-Mayer |
| Година | 1932. |
| Трајање | 112 минута |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| Буџет | 750.000 долара[1] |
| Зарада | 2.594.000 долара[2] |
| IMDb веза | |
Гранд хотел (енгл. Grand Hotel) је амерички драмски филм из 1932. године, који је режирао Едмунд Гулдинг, а продуцирао студио Metro-Goldwyn-Mayer. Сценарио Вилијама А. Дрејка заснован је на његовој истоименој представи из 1930, која представља адаптацију романа Гранд хотел Вики Баум. Главне улоге у филму тумаче Грета Гарбо, Џон Баримор, Џоун Крофорд, Волас Бири, Лајонел Баримор, Луис Стоун и Џин Хершолт. Радња је смештена у берлински Гранд хотел и прати догодовштине његових бројних гостију.
У филм су уложена велика средства, пре свега у сценографију и импресивну глумачку поставу, а режисер Гулдинг је применио многе иновативне поступке након којих је промењен начин постављања сетова у Холивуду. Постигао је и критички и комерцијални успех, зарадивши преко 2 милиона долара. До данас, ово је једини филм који је освојио Оскара за најбољи филм, а да није био номинован ни у једној другој категорији.
Гранд хотел се показао утицајним током година од његовог првобитног објављивања. Култна реплика „Желим да будем сама”, у изведби Грете Гарбо, заузела је 30. место на листи „100 година АФИ-ја... 100 филмских цитата”. Године 2007, Конгресна библиотека је одабрала филм за чување у Националном регистру филмова Сједињених Држава због „културног, историјског или естетског значаја”.[3][4]
Радња
[уреди | уреди извор]
Доктор Отерншлаг, унакажени ветеран Првог светског рата и стални становник Гранд хотела у Берлину, примећује: „Људи долазе, одлазе. Никада се ништа не дешава” — после чега се много тога дешава.
Барон Феликс фон Гајгерн, који је прокоцкао своје богатство и издржава се као карташ и повремени крадљивац драгуља, спријатељи се са Отом Крингелајном, рачуновођом на самрти који је одлучио да своје преостале дане проведе у луксузу. Крингелајнов бивши послодавац, индустријалац, генерални директор Прејсинг, у хотелу је да би закључио важан посао, и ангажује стенографкињу Флемшен да му помогне. Она тежи да буде глумица и показује Прејсингу неке фотографије у часопису за које је позирала.
Друга гошћа је руска балерина Грусинскаја, чија каријера је у паду. Када барон провали у њену собу да би украо њен накит и она се врати из позоришта, он се сакрива и чује је како размишља о самоубиству. Открива се и започиње разговор са њом. Њих двоје се заљубљују и проводе ноћ заједно. Следећег јутра, барон јој враћа драгуље, а она му опрашта злочин. Она га позива да пође са њом у Беч, и он прихвата понуду.
Барон очајнички тражи новац како би се извукао из криминалне групе са којом је радио. Он и Крингелајн почињу да играју карте, а Крингелајн све побеђује и постаје опијен. Када испусти новчаник, барон га ставља у свој џеп, намеравајући да задржи не само добитак већ и средства са којима би Крингелајн проживео последње недеље свог живота. Међутим, дирнут призором Крингелајновог очаја, барон – коме је новац очајнички потребан, али му је Крингелајн постао веома драг – претвара се да је пронашао новчаник и враћа му га.
Као део очајничког интеграционог плана, Прејсинг мора да отпутује у Енглеску и тражи од Флемшен да пође са њим. Касније, када су њих двоје у њеној соби − која се налази крај његове − Прејсинг види сенку барона како краде његове ствари. Он се суочава са бароном; њих двојица се боре, а Прејсинг га удара телефоном, убивши га. Флемшен види шта се догодило и исприча Крингелајну, који се суочава са Прејсингом. Овај инсистира да је деловао у самоодбрани, али Крингелајн позива полицију, а Прејсинг је ухапшен.
Грусинскаја одлази на железничку станицу, очекујући да ће тамо затећи барона који је чека. У међувремену, Крингелајн нуди да се побрине за Флемшен, која предлаже да заједно потраже лек за његову болест. Док напуштају хотел, доктор Отерншлаг поново примећује: „Гранд хотел. Увек исто. Људи долазе. Људи одлазе. Никада се ништа не дешава.”
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Грета Гарбо | Грусинскаја |
| Џон Баримор | барон Феликс фон Гајгерн |
| Џоун Крофорд | Флемшен |
| Волас Бири | Прејсинг |
| Лајонел Баримор | Ото Крингелајн |
| Луис Стоун | др Отерншлаг |
| Џин Хершолт | Зенф |
| Роберт Маквејд | Мајерхајм |
| Пернел Прат | Зиновиц |
| Фердинанд Готшалк | Пименов |
| Рафаела Отијано | Сузет |
| Морган Волас | шофер |
| Тали Маршал | Герстенкорн |
| Френк Конрој | Рона |
| Мари Кинел | Швајман |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Schallert, Edwin. "Film Costs Hit Both Extremes: Poverty Row spends Less, Big Studios More Million-dollar Features "Shoot the Works" Inexpensive "Arty" Hit Due to Make Appearance". Los Angeles Times October 16, 1932: B13.
- ^ The Eddie Mannix Ledger, Los Angeles: Margaret Herrick Library, Center for Motion Picture Study.
- ^ „Librarian of Congress Announces National Film Registry Selections for 2007”. Library of Congress. Приступљено 8. 10. 2020.
- ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Приступљено 8. 10. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Гранд хотел на сајту IMDb (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
